ЉУБИЧИЦА (Viola odorata) Fam. Villaceae
Популарни називи: виолета, виола, љубица, љубчина
Опис: Мала, зељаста вишегодишња биљка без стабљике, са дугачким
кореном. Листови су овални, бубрежасто-срцолики. Цветови
су мирисни, љубичасти, црвенкасти или бели, са дугачким дршкама,
појединачно издвојени и повијени надоле. Плод је чаура сферичног,
тетраедарског или хексаедарског облика.
Станишта: Расте по врбацима, ливадама, пропланцима, честарима,
на периферији шума.
Употребљиви делови: Листови, цветови и корење.
Услови за употребу: Листови се сакупљају у марту-априлу, а
цветови у априлу-мају. Сушење се врши у сенци или топлом ваздуху.
Корен се вади у марту-априлу, или септембру-октобру, очисти
се од земље (може се опрати), одсеку се надземни делови и суши
се у топлим просторијама или сушарама.
Активна својства: Слузасте материје, салицилна киселина, алкалоид,
сапонин, етарско уље.
Фармаколошко дејство: Бехик (за смиривање кашља), експекторанс
(за искашљавање), емолиенс (за умекшавање), цикатризант
(за исцељење рана), ревулзија (одводи сувишну крв од оболелог ор –
гана), антиреуматик, диуретик (поспешује мокрење), лаксатив (за
пречишћавање црева).
Терапеутске индикације: Бронхитис (упала бронхија – душница),
гастродуоденални чир (чир на желуцу и дванаестопалачном цреву),
реума, костобоља, бубрежна обољења, констипација (затвор).
Начин употребе:
– Декокт: 10 г корена који се самеље у прах кувати у 300 мл
воде, док се запремина не смањи на 100 мл. Пити у току једног
дана, заслађено медом.
– Инфузија: 1 кашичицу цветова додату на 250 мл вреле воде,
оставити да одстоји 2 минута. Процедити. Пити 3 шоље чаја, заслађеног
медом.
Лишће прокувано у сирћету, примењује се као катаплазма (облог)
на болна места у случају костобоље, и делује као аналгетик
(средство против болова).
Свеж сок од ове биљке узима се као диуретик (средство које
поспешује мокрење) – 3 до 4 кашике на дан.