Почетком 1941. године положај неутралне Југославије у зараћеној Европи постао је крајње критичан. Немачке трупе спремале су се да из Румуније пређу у Бугарску и нападну Грчку. Када је почетком марта и Бугарска уступила силама Осовине, Југославија се нашла у безизлазној ситуацији.
Југословенска влада је у таквом окружењу потписала протокол о приступању Тројном пакту, 25. марта 1941. У Бечу. Тај протокол је подразумевао да Краљевина Југославија буде поштеђена од учешћа у рату али да немачке трупе имају право да преко њене територије прелазе у Грчку. Хитлер није имао намеру да нападне Југославију, он је био решен да се прво обрачуна са СССР а остало би дошло само по себи. Наредба за напад дошла је кад је сазнао за пуч- група официра у Београду извршила је 27. марта државни удар, срушила владу, Краља Петра другог прогласила пунолетним и поништила пакт потписан са Немачком. На улицама Београда освануле су демонстрације са паролама:
„Боље рат него пакт“, “Боље гроб него роб“
Данас се претпоставља да пучисти нису знали за садржај пакта и да је иза овога чина стајала Русија и Велика Британија којима је било у интересу да добију у времену за наоружање. Истог дана чим се у Берлину сазнало за догађаје у Београду донета је одлука о нападу на Југославију. На Васкрс 06. априла, без објаве рата почело је бомбардовање. Око 870 000 непријатељских војника напало је из свих праваца. Официри који су извели пуч побегли су из земље, оставивши свој народ на милост и немилост непријатељу.
Хитлер је једном приликом рекао за Србе:
„Срби једноставно призивају несрећу. Ходају вековима ивицом понора, они се на тој танкој ивици понора поигравају изазивајући и себе саме. Том својом несрећом потврђују своју изузетност. “
Југословенска војска од првог дана рата је била у расулу јер је национални савет Словеније и Хрватске отказао послушност југословенској, а истог дана влади. Немачка је сматрала да за преврат треба да испаштају Срби. Врховна српска команда 17. априла је потписала капитулацију(300 000 хиљада војника и официра који су се били предали отерано је у заробљеништво али један део војске је одбио да се преда и одметнуо у шуму на челу са генералом Дражом Михаиловићем).
Југославија је подељена на окупационе зоне: Србија у границама из 1912. године као и део Словеније припојене су Немачкој, Мађарска је окупирала Банат, Бачку а Црна Гора припала је Италији. На Косово долази до сливања албанског живља која руши све што је српско.
У Србији образована је влада народног спаса на челу са генералом Миланом Недићем. Његов комесеријат за избеглице, током рата, обезбедио је смештај и храну из НДХ и са других окупираних крајева. Спашено је том приликом 80 000 деце и сирочади. Ова влада спречила је страховите одмазде над Српским цивилним становништвом. Лета 1941. године дошло је до једне акције партизана у којој је убијено десет немачких војника а један је рањен. Ово је толико разбеснело Хитлера да је мислио да сво Српско становништво побије или пресели у Сибир. Да до тога не дође може се захвалити дипломатској акцији генерала Недића.
После рата, упркос овим заслугама, нова власт је генерала Недића прогласила издајником. Непосредно пред стрељање Недић је рекао: “Ви ћете ме стрељати или обесити али кад се трагедија сврши ја ћу летећи ка рају а не ка паклу видети бар милион Срба који ми захваљују јер их је у животу оставила моја издаја. “