Син краља Милутина и Ане ћерке Бугарског цара Ђорђа Тертерија. Као што је имао тешку младост тако му беху тешки и последњи дани. Овај свети краљ највећи део живота провео је у жртви, болу и патњи. Још као дечак био је таоц код Татара. Татарски хан Ногај 1282. године био је спреман да нападне Србију. Милутин је понудио преговоре, а као залог да неће предузимати даље акције упутио је Ногају […]
Стари краљ стефан дечански беше умро 1331. године у звечану, можда и насилном смрћу. Одмах после тога сазван је државни сабор где је његов син Душан био признат и поново крунисан за краља. Душан беше према описима савременика: „Необично развијен, главом вишљи од свих, већ прослављен у борбама због свог јунаштва изазивао је дивљење. Његове крупне очи као да су продирале у душу, дугуљасто лице уоквирено малом проредом брадом, више […]
Већ по уласку немачких трупа у Загреб проглашена је независна држава Хрватска. Настајање нове државе здушно су подржавали хрватски политичари и загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У границе нове државе ушла је територија БиХ, Срема и Хрватске без Далмације. На тој територији живело је око три милиона Хрвата, два милиона Срба и 700 000 Муслимана. Усташки покрет који је формирао власт јавно је формулисао циљ који нова држава има да постигне:један […]
Југословенство је директан наставак илирства из прве половине 19. века са расцветалом тезом да је Српски народ основни кохезиони фактор будуће југословенске државе. Афирмисао се став да су Југословени, а то значи да су Срби, Хрвати и Словенци један народ са три имена. Реакције Срба на ову идеју у почетку углавном су биле негативне. Вук Караџић једном приликом је изјаво: „Срби неће напустити своје име ни илирству за вољу ни […]
Српска војска 1916. искрцана је на острво Крф једно од најлепших медитеранских острва. Своје грчко име Керкира добило је по лепој нимфи Керкири. Када су се Срби овде искрцали на острву је живело 100 000 житеља а у самом граду Крфу 30 000. Свакако да су Крфљани били запрепашћени када се на њихово острво искрцала маса људи у ритама, знатно бројнија од њих самих. Један Грк је краља Петра упоредио […]
Године 1916. почео је један марш чије су страхоте лаконско сажете у двостиху: „Нико не зна шта су муке тешке док не прође Албанију пешке“ Код старог везировог моста на Дриму војска је морала да се ослобађа непотребног терета. Артиљерци су тешка срца морали да се растану са оружјем којим ратују од 1912. године. Кад је рупа и за последње оружје била ископана командир и војници редом приђоше и целиваше ватрене […]
Србија је у 1915. годину ушла овенчана венцем славе али са трагичним венцем мучеништва због великог страдања у 1914. Порушена су села и градови, уништени витални објекти неизлечени рањеници. Заробљени мађарски воници пренели су пегави тифус који је болнице затрпао оболелима. Одушевљене похвале српској војсци све више су прерастале у апел да се помогне Српском народу. У Србију стижу здравствене мисије из десетак земаља. Познати амерички новинар Џон Рид описује […]
Пре 95 година историја је забележила један догађај за који до тада није знала, да читава једна војска, краљ, парламент, влада, народ, државна надлештва, да читава једна држава изађе из себе и читава крене у егзил. У пролеће 1914. године у Европи је још владао мир, али између великих сила постоје антагонизми опасних размера, али не само око колонија него и око тога ко ће остварити утицај у земљама југоисточног […]
Све оно што се дешавало у Срему на пољу просвете, културе и у политичком животу имало је одјека у његовој даљој и ближој околини. Како због његовог географског положаја тако и због тога што се налазио у средишту Хабзбуршке монархије у којој је било обједињено Србство у целој монархији. У Срему је била најважнија традиција о Српској државности. У Карловцима и по Фрушкогорским манастирима чуване су националне светиње, преко њега […]